Ako se neko oseæa depresivno ili suicidalno, naša prva reakcija je da pokušamo da pomognemo. Nudimo savet, govorimo o sopstvenim iskustvima, pokušavamo da naðemo rešenje.
Meðutim, bolje bi bilo æutati i saslušati. Ljudi koji se oseæaju suicidalno ne žele odgovore ili rešenja. Oni žele bezbedno mesto da izraze svoje strahove i nemire, da budu ono što jesu. Saslušati – stvarno saslušati – nije lako. Moramo kontrolisati nagon da nešto kažemo – da prokomentarišemo, prièi nešto dodamo ili ponudimo savet. Moramo slušati ne samo èinjenice o kojima nam osoba govori, nego i o oseæanjima koja leže iza njih. Stvari moramo razumeti iz njihove perspektive, ne iz naše.
U nastavku su nabrojane neke od smernica koje treba zapamtiti ako pomažete suicidalnom prijatelju.
Šta je potrebno suicidalnim ljudima?
- Neko ko æe ih saslušati. Neko ko æe odvojiti vreme da ih stvarno sasluša. Neko ko neæe osuðivati, davati savete ili mišljenje, nego pokloniti svoju punu pažnju.
- Neko kome mogu verovati. Neko ko æe ih poštovati i neæe pokušati da preuzme kontrolu. Neko ko æe sve tretirati kao strogo poverljivo.
- Neko kome je stalo. Neko ko æe ih uèiniti pristupaènim i ko æe ih smiriti. Neko ko æe potvrðivati, prihvatati i verovati. Neko ko æe reæi: «Meni je stalo!».
Šta ljudima koji se oseæaju suicidalno nije potrebno?
- Da budu sami. Odbacivanje može uèiniti da problem izgleda deset puta gore. Imati nekoga kome se možeš obratiti menja puno toga. Samo slušajte.
- Da im se savetuje. Lekcije ne pomažu. Niti sugestija «razvedri se», niti olako uveravanje da æe sve biti u redu. Ne analizirajte, ne poredite, ne kategorišite i ne kritikujte. Samo slušajte.
- Da ih ispitujete. Ne menjajte temu, ne sažaljevajte i ne ponašajte se pokroviteljski. Govoriti o oseæanjima je teško. Ljudi koji se oseæaju suicidalno ne žele da budu napadnuti ili se brane. Samo slušajte.
Može vam biti korisno i da proèitate naš informativni tekst Kada se neko oseæa suicidalno.